by Zamisli da dolaziš na posao kao i svakog jutra, sedneš za sto, još nisi popio prvu kafu, a šef te pozove u kancelariju i kaže: „Nažalost, više nam nisi potreban.“
I to je to. Možda ti još dobaci neki papir i traži da odmah potpišeš.
I šta sad? Otkaz ti sruši sve u jednom danu. Šok, bes, strepnja – sve to ide u paketu.
Ali hajde odmah da presečemo nešto vrlo važno: šef ne može da te otpusti kako god hoće.
Zakon jasno kaže šta sme, a šta ne. I ako nije ispoštovao proceduru, imaš osnova da to osporiš – i da se izboriš za pravdu.
Zato, ako si dobio otkaz i nešto ti tu „ne miriše“, vrlo je moguće da stvarno imaš zašto da reaguješ. Evo šta treba da znaš.
Ako ti tutnu papir i kažu „potpiši“ – stani
Prva stvar koju većina ljudi ne zna – i poslodavci na to često igraju – jeste da nemaš obavezu da potpišeš bilo šta odmah.
Nema zakona koji te tera da odlučiš na licu mesta.
Ako ti daju sporazum o raskidu ili bilo kakav dokument, imaš puno pravo da kažeš:
„Hvala, pročitaću kod kuće i javiću vam se.“
Bez stresa, bez osećaja krivice. I bez potpisa. Jer ako potpišeš nešto bez razmišljanja, posle može biti kasno da se išta menja.
A potpis znači da si prihvatio sve što piše, pa i ako je otkaz bio potpuno protivzakonit.
U kojim situacijama poslodavac ne sme da ti da otkaz?
Jedan deo zakona vrlo jasno kaže: postoje situacije kad ti šef – bez obzira na to koliko mu se ne dopadaš ili koliko firma pravi rezove – nema pravo da ti uruči otkaz.
Tačka.
Ovo se odnosi na:
- Trudnice i porodilje
- Roditelje na odsustvu radi nege deteta
- One koji brinu o detetu s posebnim potrebama
- Sindikalne predstavnike dok im traje mandat (i još godinu dana posle)
Ako spadaš u neku od ovih kategorija, a ipak ti je uručen otkaz, to je klasičan primer nezakonitog postupanja. Ne moraš ni da ulaziš u dublju analizu – jednostavno nije smeo da to uradi.
Otkaz mora da ima i razlog i proceduru – nije dovoljan „osećaj“ šefa
Jedan od najčešćih primera loše prakse je kad poslodavac uradi sledeće: pozove te i kaže „ne uklapaš se više“, napiše otkaz i misli da je završio posao.
E, pa nije.
Otkaz ne može da se da „napamet“.
Zakon striktno traži da:
- postoji stvaran razlog (koji mora da se dokumentuje),
- prethodno dobiješ upozorenje ili šansu da popraviš ono što ti se stavlja na teret,
- sve bude u pisanoj formi – uključujući i rešenje o otkazu.
I tu nema prečica.
Zakon zahteva konkretnu proceduru i dokumentaciju.
Ako nisi siguran da li je ta procedura ispoštovana, bilo bi pametno da uzmeš rešenje i da ga advokat za radno pravo pregleda.
On može odmah da ti kaže imaš li pravni osnov za tužbu.
Kako otkaz treba da izgleda da bi bio po zakonu?
Da ne zvuči kao teorija – evo jedne jednostavne tabele koja pokazuje razliku između zakonitog i nezakonitog otkaza:
| Element | Zakonit otkaz | Nezakonit otkaz |
| Pisana forma | Obavezna | Ako ne postoji – otkaz ne važi |
| Jasno naveden razlog | Da | Ako nije naveden ili je nejasan – nije validno |
| Dokazi | Priloženi dokumenti ili svedoci | Bez ičega? Sud to neće priznati |
| Procedura | Upozorenje, rok za odgovor, šansa za ispravku | Preskočeno? Kršenje prava zaposlenog |
| Pravo na žalbu | Mora da piše u rešenju | Ako to fali – još jedan propust |
Kad neko dobije otkaz „na reč“ ili preko e-maila bez potpisa i obrazloženja – to jednostavno ne prolazi.
Takođe, ako u rešenju ne piše da imaš pravo na tužbu i u kom roku, i to je dovoljan osnov da se otkaz obori.
Koliko imaš vremena da reaguješ?
Ovo je jako važno. Imaš 60 dana od dana kad si dobio rešenje o otkazu da tužiš poslodavca.
Ne postoji „produženje“ tog roka – ako zakasniš, gotovo je. Čak i ako je otkaz bio 100% protivzakonit.
Ako je situacija očigledna (npr. trudnica dobila otkaz ili nije bilo nikakvog upozorenja), možeš u roku od 15 dana od podnošenja tužbe da tražiš od inspekcije rada da te hitno vrati na posao.
Da li možeš da se vratiš na posao ako sud presudi u tvoju korist?
Možeš. I ne samo to – ako dobiješ presudu, imaš pravo:
- da ti se vrati radno mesto
- da ti se isplate sve zarade koje bi dobio da si i dalje radio
- da ti se uplate svi doprinosi za taj period
S druge strane, ako kažeš „neću više nazad, ne mogu s tim ljudima“, sud može da ti dodeli odštetu – u visini do 18 mesečnih plata.
Ako poslodavac pokaže da objektivno više ne postoji tvoje radno mesto (npr. firma se prestrukturirala), onda ti može pripasti i do 36 zarada kao naknada.
Da li znate koja su vaša prava prilikom nezakonitog otkaza – šta zakon kaže
Čak i tada – ako si stvarno napravio prekršaj – otkaz može biti nezakonit ako procedura nije poštovana.
Na primer, ako su te otpustili bez prethodnog upozorenja kod „povrede radne obaveze“, sud može da kaže: „Ok, greška postoji, ali procedura nije poštovana“, i da ti dodeli naknadu od najviše 6 zarada, bez vraćanja na posao.
I na kraju – šta sve možeš tražiti?
| Šta možeš tražiti | Objašnjenje |
| Povratak na posao | Ako sud utvrdi da je otkaz bio nezakonit, možeš da se vratiš na isto radno mesto koje si ranije imao/la. |
| Isplatu zaostalih plata | Imaš pravo na sve plate koje bi dobio/la da si radio/la u međuvremenu – bez obzira što nisi fizički bio/la na poslu. |
| Uplatu doprinosa | Poslodavac mora da uplati sve doprinose za penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje za period otkaza. |
| Naknadu štete (do 18 zarada, ili do 36) | Ako ne želiš da se vratiš na posao, ili sud zaključi da to nije moguće, možeš da dobiješ novčanu naknadu – visina zavisi od dužine radnog staža, godina i porodične situacije. |
| Nematerijalna šteta | Ako dokažeš da si zbog otkaza pretrpeo/la stres, narušavanje ugleda, sramotu, moguće je tražiti i dodatnu odštetu. |
Kad te neko nezakonito izbaci sa posla, zakon ti daje pravo da tražiš i da se vratiš na taj posao, i da ti isplate sve pare koje si izgubio u međuvremenu.
Pored toga, svi doprinosi za zdravstvo i penziju moraju biti uplaćeni – kao da si sve vreme bio zaposlen.
Ako ti više ne pada na pamet da se vraćaš u tu firmu, jer ti je dosta svega, možeš da kažeš sudu: „Ok, neću nazad, ali hoću odštetu.“
I to nije simbolična cifra – u ozbiljnim slučajevima može ići do 36 plata.
A ako ti je otkaz naneo i dodatne posledice – kao što su ozbiljan stres, sramota, ugrožavanje reputacije – moguće je da sud uzme i to u obzir, pa da ti dosudi nematerijalnu štetu.
Istina, naši sudovi nisu preterano „darežljivi“ s tim, ali ima primera da se priznaje.
Drugim rečima: ako si nepravedno otpusten/a, ne moraš samo da klimaš glavom i ćutiš. Imaš alat u rukama – koristi ga.
Za kraj – nisi sam/a, i ne moraš da ćutiš
Mnogo ljudi se ustručava da reaguje jer misle da nema vajde. Da su mali naspram firme, da je sve već odlučeno. Ali nije baš tako. Zakon je napravljen da štiti i tebe, ne samo poslodavce.
Ako osećaš da ti je učinjena nepravda, nemoj da pustiš da prođe. Čak i ako na kraju ne želiš da se vraćaš na isti posao – postoji način da se izboriš za ono što ti pripada.
I znaj ovo: kad jednom naučiš svoja prava, niko ne može da te uhvati nespremnog.
