Сведоци смо учесталих и беспризорних напада на ЈП ЕПС од стране, пре свега оних који би требали осећати личну одговорност за проблеме који су се појавили у функционисању производње у термо и рударском сектору у децембру 2021 год.
Напоре које чине запослени на површинским коповима РБ Колубара и Костолац и у термоелектранама ТЕНТ и Костолац, како би се обезбедила поузданост, сигурност и безбедност у процесу производње електричне енергије, остали су у сенци напада, оптуживања, деградирања, па мак и вређања најодговорнијих људи који воде и управљају ЈП ЕПС-ом, а самим тим и запослених.
Разумљив је притисак јавности, критике од стране оних који траже и очекују поуздано снабдевање електричном енергијом, али је несхватљиво да је коловођа у тим нападима, критици и оптуживању министарка рударства и енергетике Михајловић, која изгледа мисли да је изузета од одговорности када су у питању проблеми настали у производњи, пре свега због недовољног квалитета угља који се испоручивао термоелектранама. Њени дириговани напади на ЈП ЕПС нису у контексту поправљања ситуације у смислу стабилности енергетског система Србије, већ у правцу испуњења њених циљева, датих обећања и преузетих обавеза од страних лобија да ЈП ЕПС спусти на колена и од Србије направи енергетског зависника. Њен задатак и улога као министарке је да урушавањем енергетског система осакати ЈП ЕПС како би га распродала у бесцење.
Основни разлог појаве недовољно квалитетног угља је, пре свега смишљено и опструктивно деловање и понашање Зоране Михајловић у спречавању, одуговлачењу и дебелом кашњењу издавања дозволе за употребу и почетак експлоатације угља на пољу „Е” у РБ „Колубара” Без обзира што је на време добила захтев за издавање дозволе, она је са пуно маште изналазила разлоге да се дозвола не изда. Ових дана смо могли и у медијима прочитати њене аргументоване примедбе на боју мастила печата и хемијске оловке, на овлашћена лица са депонованим потписом и сличним глупостима које су у ствари и примерене особи каква је госпођа министарка. Чини се да нико у Србији није био срећнији од ње када је дошло у децембру месецу до проблема у производним погонима п ЕПС-а. Као да је једва дочекала да Србија остане у мраку како би лечила неке своје комплексе и задоволила своју сујету обрачунавајући се са својим неистомишљеницима.
А морала би госпођа министарка да зна да њени истомишљеници нису ни запослени у ЕПС-у. Јер, ко би нормалан и паметан могао бити истомишљеник такве политике коју води госпођа Михајловић у правцу гашења термо капацитета затварања површинских копова и спречавања отварања нових и забрани настанка изградње Колубаре Б. Таква сулуда политика Србију може само да одведе у тотални мрак или тоталну енергетску зависност. Госпођа Михајловић мисли да политику развоја енергетике и рударства у Србији треба да воде она и њој слични. Она сматра да је Србија недовольно паметна и да мисли да споју енергетску стабилност не треба да гради на основу сопствених ресурса и сопствене енергија.
Покушала је да са издајницима и купљеним бившим синдикалцима, попут Ђорђевић Милана – Ђокиног српску енергетику препусти разним лобијима и трговцима не марећи за последице које би водиле ка рушењу Српске привреде и расту цена струје у односу на садшњу и до неколико пута. Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, која није нашла за сходно да у свом мандату посети и обиђе најзначајније српско предузеће, нажалост данашњи Огранак РБ ,,Колубара”, да допринесе унапређењу рада рудника, укаже на проблеме и помогне у превазилажењу тих проблема. Очигледно да би госпођи Михајловић много боље лежало неко министарство моде и естетског улепшавања у чему се очигледно много боље сналази.
Запослени у ЈП ЕПС неће више дозволити да их блати и вређа, понижава и омаловажава она ко би у ствари требало да брине о њима. Ако министарка Михајловић није нашла за сходно да ни један једини пут истакне и нагласи заслуге, труд и напоре који запослени у ЈП ЕПС-у, а нарочито у рударском и термо сектору, чине да одрже сигурност и поузданост постројења и даноноћно раде на испуњењу планова производње који се пред њих постављају, већ само својим сценским наступима омаловажава њихов рад, муку и труд, док у исто време себе изузима из било какве одговорности за одређене проблеме у ЈП ЕПС, онда она не може да буде наша министарка, већ оних који је плаћају да ради против и мимо интереса ЈП ЕПС-а и запослених у њему.
Њена стратегија развоја енергетике на основу гашења и затварања постојећег, без визије изградње нових капацитета не заслужује да уопште буде у контексту места и положаја на којем се налази.
Забринути за судбину запослених у ЈП ЕПС и егзистенције њихових породица, Синдикат ЕПС ће у свом даљем деловању јасно и снажно дати до знања који су циљеви и путеви развоја у изградњи енергетског система Србије.
Ка тим циљевима и на том путу сигурно нећемо дозволити да нас воде такви као што је то Зорана Михајловић.
